Infarkt i moždani udar

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju uzrok smrti broj jedan u mnogim industrijalizovanim zemljama. Procenjuje se da više od dvanaest miliona ljudi u svetu umre svake godine od posledica kardiovaskularne bolesti.Najznačajnije bolesti kardiovaskularnog sistema jesu povišen krvni pritisak i arterioskleroza. Obe istovremeno predstavljaju faktore rizika za infarkt i moždani udar. Te dve – često smrtonosne – pojave klasifikuju se i kao kardiovaskularne bolesti.

Infarkt – kada se prekine dovod krvi

Srčani mišić čoveka zgrči se oko 70 do 80 puta u minutu da bi pumpao krv kroz telo. Na taj način srce snabdeva organe kiseonikom i važnim hranljivim materijama. Ali šta ako se dogodi da se prekine dovod krvi u sam srčani mišić ili neke njegove delove? Upravo to se dešava, na primer, kada se krvni sudovi srca zakrče krvnim ugrušcima. Posledica toga može biti ono što je poznato kao infarkt miokarda – srčani udar.

Većina srčanih udara počinje polako i praćena je blagim bolom, nelagodnošću, nedostatkom daha, nastupima znojenja. Pošto takvi simptomi nisu sasvim jasni, neki ljudi predugo čekaju pre nego što zatraže pomoć. Ipak, srčani udar može biti smrtonosan. Zato se treba obratiti lekaru što pre. U principu, postoje i načini da se smanji rizik od srčanog udara.

Moždani udar – vaskularna okluzija mozga

Vaskularna okluzija takođe je opasna ako se dogodi u mozgu. Ukoliko se dogodi da pojedina polja mozga budu odsečena od protoka krvi, pacijent doživljava ishemični moždani udar, najčešći oblik moždanog udara. Ukoliko se prekine neophodan dovod kiseonika i hranljivih materija, gube se značajne funkcije mozga. Stoga, simptomi moždanog udara mogu da budu oštećen govor ili vid, paraliza, ili zamagljena svest.Ukoliko se prekid dovoda kiseonika i hranljivih materija nastavi, napadnute nervne ćelije odumiru i oštećenje postaje trajno. U mnogim slučajevima, moždani udar je takođe smrtonosan. Kod moždanog udara, važi isto što i kod infarkta: treba se brzo obratiti lekaru, a preventivne mere mogu biti preduzete da bi se smanjio rizik.

Prevencija je najbolja zaštita

Krvnim ugrušcima koji izazivaju infarkt ili moždani udar često prethode naslage na zidovima krvnih sudova. Takve naslage mogu biti izazvane visokim sadržajem masnoće u krvi. Ukoliko se raspara tanak sloj koji razdvaja te naslage od krovotoka, automatski se aktivira sistem zgrušavanja krvi – i dovodi do formiranja ugruška.

Postoje aktivni sastojci koji sprečavaju to formiranje krvnog ugruška tako što remete nagomilavanje krvnih pločica. Ako se uzimaju svakodnevno, ti sastojci smanjuju opasnost od formiranja krvnih ugrušaka. Bayer Pharmaceuticals nudi takav proizvod. Lek je izrađen tako da želudac može dobro da ga podnese i kada se uzima na dnevnoj bazi.

Kontrahovani krvni sudovi – nedovoljan dotok krvi

Uzrok je loša cirkulacija, što je rezultat očvršćavanja arterija. Kod periferalnih okluzivnih vaskularnih bolesti, optimalna cirkulacija krvi se sprečava sužavanjem ili blokiranje arterija ekstremiteta, naročito nogu. Bol počinje u tako loše snabdevenim „perifernim“ (medicinski termin koji znači van trupa) delovima tela. Tipični faktori rizika POVD uključuju pušenje, visok krvni pritisak, visok nivo masti u krvi i dijabetes.

Savet pacijentima

Svaki organizam drugačije reaguje na lekove. Stoga je nemoguće odrediti koji lekovi će na vas najbolje delovati. Molimo vas da se obratite svom lekaru.

 Infarkt i mozdani udar
 

Preporuči

FacebookGoogle BookmarksGoogle BuzzLinkedinMySpaceTwitter

Publikacije