16/02/10

Kancer: Od hirurškog zahvata do molekularne terapije

Nekontrolisani razvoj

Bezbolno i neprepoznatiljivo, smrtonosna bolest - rak, počinje da se razvija negde u telu. Za vrlo kratko vreme, bilo gde u ljudskom telu mogu da se razviju veliki tumori i da se obrazuju sekundarni depoziti – metastaze, koje razaraju organe. Rak se leči već 100 godina, ali savremena ćelijska i genetska istraživanja doprinose da to lečenje postaje sve specifičnije i otuda sve efikasnije.

Kada je grčki lekar Hipokrat pregledao tumor u dojci jedne pacijentkinje pre 2.500 godina, otečene vene podsetile su ga na noge raka i on je toj bolesti dao naziv „karkinos“, što je starogrčka reč za „rak“. Danas maligni tumori zauzimaju drugo mesto, odmah posle kardiovaskularnih bolesti, kao uzročnik smrti u industrijalizovanim zemljama. Svake godine, jedanaest miliona ljudi postaju žrtve raka, a 6,7 miliona umire od te podmukle bolesti koja može da nastane bukvalno bilo gde u telu. Kod muškaraca, rak najčešće napada pluća i prostatu, dok su kod žena najugroženije dojke i grlić materice.

Do 19. veka jedina specifična metoda lečenja raka bilo je hirurško odstranjivanje, ponekad praćeno kauterizacijom rane. Međutim, tim pristupom ova bolest može da se izleči jedino ako se maligno tkivo u potpunosti odstrani i ako je tumor u tako ranoj fazi razvoja da se sekundarni depoziti – pod nazivom metastaze – nisu razvili. Britanski hirurg, Stephen Paget, otkrio je 1889. godine da iako se ćelije raka raznose kroz telo posredstvom krvi i limfe, metastaze imaju tendenciju da se obrazuju naročito u određenim organima. Naknadnim hirurškim odstranjivanjem limfnih čvorova u predelu oko obolelog organa može se u znatnoj meri smanjiti brzina vraćanja kod raka dojke, creva i želuca. Od otkrića zračenja, lekari imaju alternativu za hirurški zahvat koja može da sačuva rakom zahvaćeni organ: radioterapiju, koju je prvi put primenio austrijski dermatolog Leopold Freund 1897. godine.

Moderne terapije usmerene su prema pojedinačnim ćelijama raka

Kada je Paul Ehrlich uveo hemoterapiju 1909. godine, započelo je novo poglavlje i od tada se koriste hemijski proizvedene ili modifikovane supstance koje specifično deluju protiv patogena ili ćelija raka. Na primer, lekari su otkrili da supstanca azotni iperit (mehloretamin), koja je prvobitno razvijena kao otrovni gas, sprečava deobu ćelija. Mehloretamin je prvi put korišćen kao citostatičko sredstvo 1942. godine. I citostatička sredstva i radioterapija koriste slabost ćelija raka: kako se one često dele, njihov metabolizam naročito je podložan poremećaju. Oštećenje naslednog materijala, DNK, zračenjem ili lekovima teško se popravlja u fazi deljenja i ćelije umiru. Na taj način citostatička sredstva mogu da deluju na tumore koji su već metastazirali. Međutim, nedostatak u tome je što se na taj način ubijaju i druge ćelije koje se prirodno brzo dele, kao što su ćelije korena kose, ćelije sluzokože i krvi, te dolazi do gubljenja kose, do problema sa gutanjem i varenjem i anemije.

Uprkos mnogobrojnim terapeutskim pristupima, i dalje je teško lečiti rak. To je zbog toga što se vrste raka ne razlikuju samo prema organu u kojem prvobitno nastanu. U slučaju raka pluća i dojke, na primer, postoje dve osnovne vrste i mnogo podvrsta raka koje se razlikuju prema brzini razvoja i malignosti. Zbog toga su neophodni novi terapeutski pristupi.

Ogromno povećanje našeg znanja u oblasti molekularne biologije koje nam omogućava da još bolje razumemo procese koji se odvijaju u ćelijama raka, pruža mogućnosti za razvoj tih novih pristupa. Danas geni i proteini predstavljaju ciljeve za visoko specifične lekove, dok pojedinčne vrste ćelija tumora pomažu da se odabere terapija koja je u najvećoj meri odgovarajuća.

Dr. Udo Oels, član Upravnog odbora kompanije Bayer AG, odgovoran za tehnologiju, inoviranje i životnu sredinu, uveren je u sledeće: „Istraživanje u oblasti molekularne biologije, primenjeno na dijagnozu i lečenje, u znatnoj meri će unaprediti lečenje raka jer će omogućiti koncepte koji odgovaraju specifičnim slučajevima. Kompanija Bayer namerava da unapredi taj razvoj.“

Na stranicama koje slede, objašnjeno je kako će molekularne osobine tumora pomoći u razvijanju novih aktivnih sastojaka za lečenje raka (strana 44) koji se zatim mogu nameniti specifičnim pacijentima (strana 38 i strana 54). Tačnije, virtualne ćelije (strana 48) pružiće dragocene informacije za određivanje prave doze leka u budućnosti.
www.clinicaltrials.bayerhealthcare.com
Na ovom sajtu mogu se pronaći podaci o kliničkim ispitivanjima u kojima su korišćene potencijalne aktivne supstance proizvedeni u kompaniji Bayer (videti polje, desno).

Klinička ispitivanja na internetu

Pre nego što neki kandidat za aktivni sastojak dobije registraciju kao lekoviti proizvod, moraju se izvesti različite faze ispitivanja da bi se proverilo da li je on delotvoran i bezbedan. Kompanija Bayer HealthCare do sada je sastavila opise svih trenutnih ispitivanja faze III i faze IV u kojima se koriste aktivni sastojci kompanije Bayer, na veb sajtu (pod „Trial Finder“). Ispitivanja iz faze II, o potencijalnim načinima lečenja raka i drugih bolesti koje ugrožavaju čovekov život, takođe se mogu pronaći na tom sajtu, zajedno sa ispitivanjima naročito značajnih supstanci. Ovaj web sajt namenjen je lekarima i pacijentima, kao i naučnicima i drugim zainteresovanim licima. Postoje i opšte informacije napisane jezikom koji je razumljiv i laicima, a koje se odnose na organizaciju i cilj kliničkih ispitivanja. Kao dodatak, veb sajt sadrži i spisak linkova za organizacije i asocijacije.